Мјесец новембар

Новембар је једанаести мјесец у години и има 30 дана. Његов назив у преводу би значио да је девети мјесец, јер је у првобитном римском календару година почињала од марта. Код Срба се овај мјесец некада називао руденом, студеном и мратњим мјесецом. Руси, Словенци, Словаци, Бугари, Македонци зову га као Срби новембар. Хрвати га називају студени, а Пољаци, Украјинци и Чеси листопад. Током новембра има много црквених празника, који се прослављају и као крсне славе. Заповједни су празници Св. великомученик Димитрије - Митровдан (8. новембра) и св. арханђел Михаило (21). Незаповједни празници, који се прослављају такође као славе су: Св. Аврамије Затворник (11), Св. Козма и Дамјан-Врачеви (14), Ђурђиц (16), Св. мученик Мина (24), Св. Јован Милостиви (25), Св. Јован Златоусти (26), Св. апостол Филип (27) и Св. апостол Матеј (29). Од српских светитеља првог дана новембра славе се преподобни Јован Рилски и Прохор Пчињски, а Иларион Мегленски и Висарион- трећег. Свети Арсеније Сремац се прославља десетог, Теоктист (краљ Милутин ) и Јелена дванаестог. Свети краљ Стефан Дечански-Свети Мрата, који се слави у доста породица као слава, двадесет четвртог. Задушнице су у суботу 05. новембра, пред Митровдан и зато се називају Митровским. Божићни пост почиње као и увијек, сутрадан по празнику Светог апостола Филипа, 28. новембра, када су и Божићне покладе. Митровдан је за наш народ одувијек био значајан празник, јер су тог дана исплаћивани радници, завршавани послови, свођени рачуни. И хајдуци су се повлачили на тај дан код својих јатака, да презиме.
Код Срба постоји вјеровање да, ако грми у новембру, то предсказује родну годину. Ако буде много снијега на Св. Арханђела, то ће бити више берићета догодине. Новембарски снијег њивама користи више него ђубриво.