Томиндан

Један је од дванаест великих апостола. Његовом сумњом у васкрсење Господа Христа, добила се нова потврда тог чудесног догађаја. Васкрсли Господ поново се јавио ученицима да би увјерио Тому, те му рече: “Пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран”. Тома узвикну: “Господ мој и Бог мој”. Послије силаска Духа светог, апостоли су коцком одлучивали куда ће ићи на проповијед и Свети Тома доби далеку Индију. Охрабрен Господом, много је народа тамо обратио хришћанској вјери, установио цркву и поставио свештенике и епископе. Између осталих, обратио је и двије сестре, жене двојице кнежева Тертијану и Мигдонију. Кнез Муздије, Тертијанин муж, коме је апостол крстио жену и сина Азана, осудио је светитеља на смрт. Тако је Свети Тома окончао свој земни живот. Прије смрти, и он је, као и други апостоли, био чудесно пренијет у Јерусалим на погреб Пресвете Богородице. Пошто је стигао касно замолио је да отворе гроб Пречисте, али њено тијело не бијаше тамо. Господ је већ узео своју мајку у насеље небеско. Тако је свети Тома својим невјеровањем утврдио вјеру у васкрсење Господа, а својом доцњом открио чудесно прослављење Мајке Божје.