latinica  ћирилица
СВИЛЕН КОНАЦ | 18/10/2016 | 14:52

Срце

Наука о човјеку нас учи да је срце “мишићави орган, који покреће и регулише крвоток”, али знамо да у човјековом животу срце није само то, него и много више...

 

Често чујемо да неко каже: храбро срце, тврдо срце, јуначко срце, њежно, добро, меко срце и сл. Наука о човјеку нас учи да је срце “мишићави орган, који покреће и регулише крвоток”, али знамо да у човјековом животу срце није само то, него и много више. Знамо да оно може да воли, жели, мрзи и плаче. Знамо и то да свако људско срце има неку тајну. Па и сама ријеч СРЦЕ крије једну тајну. Срце је словенска ријеч.Првобитан назив је у старом језику било срдце, што је слично ријечима сред, средина. Срце је, дакле, у почетку значило “оно што је у средини”. А тако и јесте-срце је орган који се налази у средини човјековог тијела. По томе се, касније, све што је у средини почело називати срцем ( нпр.срце од оловке). Кад се човјек узбуди, срце му задрхти, закуца брже и јаче. Зато су људи вјеровали да се у срцу крију осјећања: храброст, пријетељство, љубав, срџба, самилост. Зато се и каже: храбро, јуначко, њежно срце. За оне који су храбри кажемо да су срчани. А они који су срчани увијек побјеђују. Познати су стихови:

Бој не бије свијетло оружје,

већ бој бије срце у јунака”.

Када нас неко дочека пријатељски, односно отворена срца, кажемо да је срдачан. Пријатеље поздрављамо срдачно или им у писму од свег срца нешто желимо. За оне који су љути кажемо да су расрђени,да их је обузела срџба, односно, да су срдити. Ако некога волимо, рећићемо да нам је прирастао за срце. Људи који живе у туђини кажу да их “срце вуче у рођену земљу”. Ако некога увриједите грубим ријечима често ће вам рећи: “за срце си ме ујео”. Зато је добро знати да не треба “све к’ срцу примати”.