Mихољско или „бабље“ љето

„Бабљим љетом“ се називају топли, сунчани дани ране јесени. Слична дефиниција даје се и за „михољско љето“: топли дани око Михољдана. Михољдан је у народу сматран као дан почетка јесени, јер би дотад морале бити готове жетве и бербе. Бабље љето је раздобље између краја септембра и краја октобра. Михољским љетом називају се јесенска раздобља врло угодног времена, сунчаног и топлог, топлијег од дугогодишњег просјека температуре за тај дио године. Уобичајено је надијевати такво име раздобљима лијепог времена тек након службенога наступа јесени, почетком задње септембарске трећине, те током цијелог октобра. Прије тога и након тога – не!“ Према времену у те дане одређује се и каква ће бити зима. Оштру зиму најављују изреке:

“Ако је уочи Михољдана ведра ноћ, зима ће имати велику моћ”; или:

“Ако на Михољдан сјевер вуче, велику зиму и снијег довуче”.

Благу зиму најављује изрека:

“Киша Михољданска, до Божића блага зима”.

Неки мисле да се у називу „бабље љето“ крила погрдна али дуго увријежена мисао људи који мрзе жене да је „баба исто што и вјештица“. Сматрали су да су се у те касне, топле дане, након љета, регрутовале вјештице. Име бабље љето долази од дугих нити паучине које би се у то доба нашле по шумама, ливадама и живицама коју нпр. Чеси зову „бабскé власy“. Дуге нити паучине у том раздобљу повјетарац носи ваздухом.