latinica  ћирилица
СВИЛЕН КОНАЦ | 07/10/2016 | 14:47

Пјесничке загонетке

Једна од првих пјесничких загонетки у српској литератури је акростих “Слово љубве“, деспота Стефана Лазаревића...

 

Међу првима који су његовали загонетке као форму пјесничког изражавања је Змај Јова Јовановић, који је загонетку назвао “дашталица”. Прву загонетку објавио је 1866. године у нашем првом дјечијем часопису “Пријатељ младежи српске”. Међутим, једна од првих пјесничких загонетки у српској литератури је акростих “Слово љубве“, деспота Стефана Лазаревића. По угледу на Стефана Лазаревића, црногорски владика и поета Петар Петровић Његош, волио је да се изражава у стиховима и у загонеткама.

Пјесник Ђорђе Малетић објавио је 1855. године у часопису “Шумадинка” загонетку-препјев са њемачког језика која гласи:

Два значења моје име у Србаља носи

и са оба се накићена природа поноси.

Свом се створу сама диви кад се гдје огледа,

ко са венцем невестица румена и бледа“.

Одгонетка је, погађате била “јела”.

Српски комедиограф Јован Стерија Поповић објавио је неколико језичких загонетки. Једна од њих гласи:

Ништа с друго не чује

него шта ћемо, како ћемо

зато тако незрело какоћемо”.