X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица

ПРОГРАМСКИ САВЈЕТ

Народна скупштина Републике Српске је на приједлог Управног одбора Радио-телевизије Републике Српске, изабрала Програмски савјет ове медијске куће.

Законом о Радио-телевизији Републике Српске Савјет је уведен као стручно-савјетодавно тијело Управног одбора и облик демократског утицаја јавности на програмску и уређивачку политику овог јавног медија.

Одлуком Народне скупштине Републике Српске број: 02/1-021-187/17 од 21.02.2017. године изабран је Програмски савјет РТРС-а, на мандатни период од 4 године.
Како је наведена Одлука објављена у Службеном гласнику РС број 21 од 03.03.2017. године и иста је ступила на снагу 11.03.2017. године

У програмски савјет Радио-телевизије Републике Српске, на период од четири године, изабрани су:

  1. ЉУБОМИР ЗУБЕР, представник Универзитета,
  2. ИВАН ФИГУРЕК, представник пензионера,
  3. БОРИВОЈ ОБРАДОВИЋ, представник младих,
  4. ИГОР РАТКОВИЋ, представник синдиката,
  5. ЛАРИСА ЧОВИЋ, представник националних мањина,
  6. ЗОРАН ПАЈКАНОВИЋ, представник вјерских заједница,
  7. САША АЋИЋ, представник Удружења послодаваца,
  8. АМЕЛА БАШИЋ ТОМИЋ, представник Удружења цивилног друштва,
  9. САНДРА КОВАЧЕВИЋ ЂУРЂЕВИЋ, представник Удружења новинара,
  10. ЗОРАНА КИСИЋ, представник Удружења жена,
  11. НЕБОЈША АЛЕКСИЋ, представник осталих,

БОРИВОЈ ОБРАДОВИЋ, представник младих , предсједник Програмског савјета
Рођен у Бањој Луци 10.01.1991. године. У Бањој Луци је завршио основну школу и гимназију.
Дипломирао је на Архитектонско-грађевинском факултету Универзитета у Бањој Луци. По занимању је дипломирани инжењер грађевинарства 240 ЕТЦС.
У кадетском и јуниорском узрасту активно се бавио кошарком. Добитник је бројних индивидуалних и колективних медаља на такмичењима и кошаркашким камповима. Сада је на дужности предсједника Скупштине КК „Студент“.
У току студија био је активан у раду студентских организација. Неколико година је био предсједник Савеза студената Архитектонско-грађевинског факултета, а обављао је и дужност предсједника Уније студената Републике Српске.
Покренуо је и уређивао два студентска часописа: часопис студената АГФ-а „Мост“ и часопис Уније студената „Авангарда“.
Руководио је реализацијом више пројеката:
- Организовање међународног конгреса студената грађевинарства на тему енергетске ефикасности у градитељству;
- Студијске посјете студената АГФ-а израелској компанији „Мекорот“ и Техничком факултету у Хаифи, те техничком факултету у Грацу;
- Истраживање о заступљености високог образовања у програмима политичких партија;
- „Живјети слободно“, пројекат који је посвећен обиљежавању Дана побједе над фашизмом.
Био је на челу студентских тимова који су радили на дефинисању иницијатива за унапређење квалитета високог образовања, приједлога критеријума за рангирање факултета, те студентских приједлога у вези са стратегијом високог образовања.
Руководио је бригадом студената Универзитета у Бањој Луци која је била ангажована на пружању помоћи становништву у општинама погођеним поплавама и један је од иницијатора формирања фонда „Срђан Алексић“ за стипендирање студената из сиромашних породица.
Добитник је плакете Архитектонско-грађевинског факултета за допринос развоју ове високошколске установе.

САНДРА КОВАЧЕВИЋ ЂУРЂЕВИЋ, представник Удружења новинара - замјеник предсједника Програмског савјета
Сандра Ковачевић Ђурђевић, рођена 1979. године у Сиску, Република Хрватска.
По занимању дипломирани новинар. Диплому стекла на Универзитету у Бањалуци. По завршетку студија радила у Дневном листу „Независне новине“ као новинар и уредник. Од 2008. године бави се пословима односа са јавношћу.
Од 2008. до 2011. године радила у Министарству управе и локалне самоуправе, од 2011. године запослена у Министарству саобраћаја и веза Републике Српске. Учествовала у креирању и реализацији великог броја пројеката у области медија и односа са јавношћу. Живи и ради у Бањалуци. Удата, мајка једног дјетета.

ИВАН ФИГУРЕК, представник пензинера
Завршио је Филозофски факултет. Радио је као професор, новинар и у органима УП. Након тога радио је у МИП БиХ, наприје у сједишту, а потом у амбасадама БиХ у Москви и Ријаду.

ЉУБОМИР ЗУБЕР, представник универзитета
Љубомир Зубер, рођен је 1.1.1976. године у Сиску. Основну школу завршио је у Двору на Уни, а средњу Математичко-физичко-рачунарску у Новом Граду.
Дипломирао је новинарство на Филозофском факултету у Бањалуци, магистрирао је на Факултету организационих наука у Београду (односи с јавношћу и мултимедијалне комуникације) а докторирао на Факултету политичких наука у Београду (политички односи с јавношћу). Предаје на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву и Факултету политичких наука у Бањалуци предмете из области новинарства и комуникологије.
Био је новинар и уредник у информативном програму РТРС-а, НТВ-а и ТВ Бел од 1994. до 2008. године. Ожењен, отац двоје дјеце.

ИГОР РАТКОВИЋ, представник синдиката
Ратковић (Миле) Игор, рођен 25.05.1975. године у Приједору. Основну и средњу школу “Гимназију“ завршио сам у Приједору.
Студирао на Правном факултету у Бања Луци, гдје 2003. године стекао звање „дипломираног правника“. Од 2004. године запослен сам у Савезу синдиката Републике Српске, на радном мјесту „Стручног сарадника за правне послове“, а од 2015. године обавља и дужност Извршног секретара Регионалног синдикалног центра Приједор-гдје пружам правне услуге члановима синдиката са подручја Регије Приједор и то: Града Приједор, Општине Оштра Лука, Општина Нови Град, Општина Костајница, Општина Козарска Дубица и Општина Крупа на Уни.
Настањен сам у Приједору у улици Милоша Обрановића 18-А.

АМЕЛА БАШИЋ ТОМИЋ, представник цивилног друштва
Амела Башић-Томић, је рођена у 08.04.1979. године у Бањалуци. По занимању је дипломирана психологиња и чланица Фондације Удружене жене Бањалука од 2005. године.
У Фондацији Удружене жене је запослена као психологиња и координаторица Сигурне куће, склоништа за жене и дјецу жртве насиља у породици у Бањалуци.
Била је ангажована на пројектима усмјереним на превенцији насиља у породици, насиља над женама и насиља над дјецом.
Учествовала је у радним групама формираним од стране институција и невладиног сектора у креирању законских и подазаконских аката, правилника и протокола. Удата, мајка двоје дјеце.

ЛАРИСА ЧОВИЋ, представник националних мањина
ЛАРИСА ЧОВИЋ рођ: Лупачова, рођена 10.09.1953. године Е-маил: larisa.i.covic@apeiron-edu.rs Образовање: 1971-1976 Филолошки факултет Универзитета у Самарканду (СССР), Руски језик и књижевност.
1983-1985 постдипломске студије на Филолошком факултету Универзитета у Лењинграду (Санкт-Петербург). Тема магистарског рада који је одбрањен у Санкт-Петербургу 1985. “Семантичка структура коренских именица у руском језику”.
1994. Филозофски факултет у Новом Саду, одбрана докторске дисертације на тему “Именице које означавају делове тела човека: прагматичка анализа у српском и руском језику”. 2003. Међународна академија хуманитарних и природних наука (Нови Сад, Москва) одбрањена докторска дисертација из области комуникологије под насловом “Културолошка и комуниколошка представа света на примерима компарације”.
Специјализације:
1986-1987 као докторант на специјализацији на Катедри за славистику Филолошког факултета Универзитета у Санкт-Петербургу.
1987-1988 као докторант на специјализацији на Катедри за руски језик и књижевност Филозофског факултета у Сарајеву.
Кретање у служби: 1976-1990 Катедра за руски језик и општу лингвистику Филолошког факултета Ошког иниверзитета: предавач, виши предавач, од 1986. – доцент.
1990-1996 Лектор за руски језик на Катедри за руски језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Новом саду.
1998-2014 Доцент, ванредни, редови професор на Катедри за руски језик и књижевност. Филолошког факултета у Косовској Митровици.
2007. Ванредни професор на Паневропском универзитету Апеирон у Бања Луци.
2009 Декан Факултета филолошкин наука на Паневропском универзитету Апеирон у Бања Луци.
Учешће на пројектима:
1991-1995 Руски језик као страни (руководилац пројекта: проф. др Свенка Савић.
1996-2000 Српски језик и култура у европском контексту.
2001-2005 Компаративно изучавање српске и стране књижевности и културе: од превода ка рецепцији и везама – контактним и типолошким (руководилац пројекта.
2006-2010 Српска и страна књижевност и култура у контакту и дисконтакту (руководилац пројекта проф. др Лариса Човић са кофицијентом А1)
2011-2014 Превод у систему компаративног изучавања националне и стране књижевности и цултуре (руководилац пројекта проф. др Лариса Човић)
Објавила 11 књига (монографије, уџбеници): (1) Руско-срспка компаративна истраживања. Београд: Ведес, 2001, 212 стр.; (2) Семантика и прагматика соматизама у српском и руском језику. Београд: Ведес, 2002, 400 стр.; (3) Љубишина “Бисерница”. Будва: Медитеран, 2003, 183 стр.; (4) Стилски ефекти Стефана Митрова Љубише (фразеологизми, поредбене конструкције и паремијски блокови у Љубишиној наративној прози). Нови Сад, ИТП “Змај”, 2005, 260 стр.; (5) Руско-српска лингвокултуролошко-стилистичка и компаративна истраживања. Нови Сад: Стyлос, 2009/10, 367 стр. (6) Руски језик И. Бања Лука: Апеирон, 2008, 247 стр.; (7) Руски језик ИИ. Бања Лука: Апеирон, 2009, 334 стр. (8) Основи комуникологије. Бања Лука: Апеирон, 2008, 439 стр. (у коауторству са Бранимиром Човићем). (9) у коауторству са Бранимиром Човићем и др. Двојезичност аутобиографске прозе В.Набокова: нови “преводни жанр” и/или “међујезичке игре” (Превод у систему компаративног изучавања националне и стране књижевности), Косовска Митровица:Универзитет у Приштини са превременим седиштем у Косовској Митровици, Филозофски факултет, 2014. (Укупан број страница -71) с.:5-30, 42-73, 73-86. (10) у коауторству с Миленом Алексић Увод у општу лингвистику. Приручник. Бања Лука, Паневропски универзитет Апеирон, Бања Лука, 2015, 143 ц. (11) У цоауторству с Наталијом Нестеров и Миленом Алексић, Увод у упоредно превођење генетски блиских језика. Приручник, Бања Лука, Паневропски универзитет Апеирон, 2016, 326 ц.
Објавила преко 180 научних радова и расправа.
Учествовала на преко 100 међународних научних скупова.

ЗОРАН ПАЈКАНОВИЋ, представник вјерских заједница
Зоран Пајкановић је рођен 1974. године у Босанском Шамцу.
После средње богословске школе, благословом Светог архијерејског синода уписао се на редовне студије при Московској духовној академији, које је завршио 1999. године.
Наставак школовања, на постдипломским студијама, провео је у Солуну, гдје је магистрирао на Аристотеловом универзитету.
Године 2002. рукоположен је у чин ђакона и постављен за епархијског службеника Епархије бањалучке, као и на мјесто парохијског ђакона при храму Свете Тројице у Бањој Луци. На Аранђеловдан 2007. године рукоположен је у чин свештеника. Исте године назначен је за секретара Епархијског црквеног суда Епархије бањалучке.
Тренутно опслужује парохију при Богојављенском храму у Бањој Луци. Учесник је многобројних емисија вјерског садржаја, као и стручни коментатор празничних архијерејских Божићних и Васкршњих литургија које се емитују на РТРС-у.
Приликом директног преноса руских архијерејских празничних литургија има улогу стручног коментатора и синхроног преводиоца истих. Ожењен је и отац троје дјеце.

НЕБОЈША АЛЕКСИЋ, представник осталих
Рођен 12. септембра 1962. године у Приједору, дипломирани информатичар - професор информатике.
Ожењен, отац два сина. Музичар, дугогодишњи члан и секретар СКУД "Др Младен Стојановић", члан и сарадник тамбурашког оркестра РКУД "Пелагић" Бањалука, један од оснивача и члан Градског тамбурашког оркестра "Бањалука", оснивач, члан и умјетнички руководилац тамбурашког оркестра у СКУД "Др Младен Стојановић", умјетнички руководилац народног оркестра СКУД "Др Младен Стојановић".
Седам година члан и аранжер Великог народног оркестра РТРС, члан Народног оркестра РТРС. Као аранжер учесник свих Фестивала градске, народне и забавне музике, Ђурђевданског фестивала дјечије пјесме, Фестивала "Наша радост" (Подгорица), добитник признања за најбоље аранжмане. Композитор музике за позориште, документарни филм, музички продуцент и студијски музичар; Један од оснивача и члан стручних и управљачких структура Естраде Републике Српске (тренутно потпредсједник Естраде), један од оснивача и бивши предсједник Извршног одбора САКУД-а Републике Српске, члан комисија за фестивале ЦИОФФ-а Секције за Босну и Херцеговину. Покретач и члан организационог одбора Међународног фестивала хорова "Златна вила" Приједор. Организатор и продуцент бројних манифестација културе.

ЗОРАНА КИСИЋ, представник Удружења жена

Рођена 1985. године у Мостару. По образовању професор енглеског језика и књижевности.
Била запослена у СШЦ „Алекса Шантић“ у Невесињу као професор енглеског језика, од 2009. до 2015. године.
Од 2015. године запослена у Министарству индустрије, енергетике и рударства Републике Српске, на радном мјесту вишег сарадника за односе с јавношћу.
Чланица Координационог одбора Републике Српске за праћење и спровођење Гендер акционог плана Босне и Херцеговине за период 2013. – 2017. год.
Апсолвент на постдипломском студију Филозофског факултета Универзитета у Сарајеву, Одсјек за англистику – преводилачки смјер.

 Програмски савјет

Члан 68.

Ради потпунијег заступања и заштите интереса јавности у програмима РТРС-а и унапређења укупних радијских и телевизијских програма РТРС-а, Управни одбор оснива Програмски савјет РТРС-а.


Члан 69.

Програмски савјет РТРС-а је стални савјетодавни орган Управног одбора, са искључиво савјетодавном функцијом. Програмски савјет има 11 (једанаест) чланова које бира Народна скупштина РС, на основу јавног конкурса, са листе коју предлаже Управни одбор на основу критеријума који важе за избор чланова Управног одбора.


  Програмски савјет је стални савјетодавни орган Управног одбора и има сљедећу структуру:

  1. а) представник младих,
  2. б) представник пензионера,
  3. в) представник Удружења послодаваца,
  4. г) представник Синдиката,
  5. д) представник националних мањина,
  6. ђ) представник вјерских заједница,
  7. ж) представник Универзитета,
  8. з) представник Удружења цивилног друштва,
  9. и) представник Удружења новинара и
  10. ј) представник Удружења жена,
  11. к) остали.

 Мандат чланова Програмског савјета траје четири године.

 Осим струковне, Програмски савјет ће одражавати и територијалну структуру РС.

 Рад Програмског савјета уређује се Пословником о раду.